Епископ бачки др Иринеј: „Ми треба целога свога века да вером, надом, љубављу и јеванђелским врлинама као неувелим цвећем дочекујемо и поздрављамо Спаситеља Који непрекидно улази у Јерусалим наших срца, у најунутрашњију нашу дубину, у светињу нашега бића, и тиме нас спасава.ˮ
На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, 4/17. априла 2022. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј. Преосвећеном епископу Иринеју саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, свештеници Саборног храма и новосадски ђакони.
Пред почетак свете Литургије владика Дамаскин је у чин чтеца рукопроизвео Давида Бајца, Милана и Димитрија Симића, а владика Иринеј је у чин ипођакона рукопроизвео чтеца Дамјана Љујића.
У беседи после прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени епископ Иринеј је објаснио значај данашњег великог празника којим довршавамо пост свете Четрдесетнице и настављамо пост недеље страдања Христовог, те је, између осталог, рекао: „Овај празник није само историјско сећање, као ниједан други празник такође, него је увек и догађај који у Литургији Цркве, у богослужењу, ми можемо да доживимо не само као његови очевици него као учесници у том догађају. И ми можемо – и то и чинимо на свакој светој Литургији – да молитвено кличемо неућутну песму хвале и благодарности Господу нашем за живот и за спасење, и тако, на тај начин, ми смо учесници, заједно са свима онима који су на данашњи дан, пре више од двадесет векова, били сабрани око Спаситеља, пратили га у свети град Јерусалим. Нека Бог дâ да то буде и садржај наших живота до последњег нашега дана, и да доживи своју пуноћу оно што око човеково не виде и ухо не чу, и у срце човеково не дође, како вели апостол Павле. А то је то неизмерно богатство и блаженство будућега века и живота у Царству Божјем. Дај Боже да са тим осећањем ми сви доживљавамо данашњи празник и да тим сазнањем и осећањем обогаћени, просвећени, продуховљени, живимо достојно благодати Божје која се преизобилно излива на све нас.ˮ
