Епископ Иринеј: „Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник, и то је једини рецепт и модел за нас Православне данас.“
Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења преподобног Јустина Поповића, у манастиру Ћелијама код Ваљева, 22. септембра 2019. године, освећена је троолтарна црква посвећена Светоме Сави, светом мученику Јустину Философу и преподобној Марији Египћанки.
Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј и мохачки Исихије саслуживали су Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који је началствовао светом архијерејском Литургијом која је служена након освећења наведеног храма у манастиру Ћелијама. Митрополиту су саслуживали и Архиепископ берлински и све Немачке г. Марко (Руска Загранична Црква), као и Преосвећена господа епископи: врањски Пахомије, шумадијски Јован, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, умировљени епископи Атанасије и Јован, свештенство и монаштво више епархија Српске Православне Цркве.
Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, Епископ бачки је казао да је преподобни Јустин Ћелијски духовни горостас који је на јединствен начин тумачио реч Божју и Јеванђеље. Ако си богослов – онда се истински молиш, а ако се истински молиш – онда си прави богослов. Он је те две димензије, без којих нема православног богословља, у себи спојио на савршени начин. Звање и изабраност, свадбено рухо и радост свадбе Сина Божјега, он је посведочио свим својим бићем и свим богонадахнутим делима које је написао и оставио свима нама на назидање и спасење. Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник, и то је једини рецепт и модел за нас Православне данас. Преношење његових светих моштију у овај дивни храм, храм који је он завештао и за којим је чезнуо, велики је догађај и можемо га слободно назвати Празником Преноса моштију светога аве Јустина. Ми нисмо неки људи који се сећају давних личности и догађаја, који се сећају онога што је написано у Јеванђељима или у житијима светих, него смо њихови савременици у Цркви, нарочито на светој Литургији. Ми нисмо они који се сећају – макар и са најдубљим поштовањем и љубављу – лика и подвига светога аве Јустина. Ми смо и сада његови савременици, он је и сада са нама, и сада нас поучава, и сада нас Господ кроз њега облагодаћује и води ка обожењу. Тако ће бити и убудуће, навео је владика Иринеј.
