У недељу четврту по Педесетници, на Видовдан, 15/28. јуна 2026. године, свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду служио је презвитер Бранко Батало уз саслужење свештенства Саборног храма. После заамвоне молитве, служен је парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и Отаџбину, од Косовског боја до данас.
По отпусту свете Литургије, верном народу се обратио Високопреосвећени Митрополит бачки господин др Иринеј и честитао свима празник: „Драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи вишеструки и велики празник наше свете Цркве! Данас прослављамо древне мученике из првих векова хришћанства, као што је мученик Вит (што су наши далеки преци пословенили или посрбили, тако да кажемо, и заменили словенским и српским именом Вид, иако је Вит/Vitus прастаро име пореклом из латинског језика); затим светитељe из тих времена, као што су блажени Јероним, епископ Стридона у Далмацији, и блажени Августин, епископ ипонски у Северној Африци, наше новије српске светитеље као што су свети патријарси пећки Јефрем и Спиридон и, наравно, свете косовске мученике, на челу са великомучеником кнезом Лазарем.
Данас је 637. Видовдан од оног дана 1389. године када су наши преци извојевали велику духовну победу, победу вечности над пролазним временом, а изнад свега победу вере над маловерјем. Жртвовали су себе и своје животе за своје ближње, за свој народ, за његову веру, за његов опстанак. Од тада, са малим прекидима, страдање и мучеништво у историји нашега народа не престаје, али не престаје ни нада и увереност у истинску духовну победу. Ми не прослављамо поразе. Велики Петак није био пораз Господа Христа него победа над смрћу, грехом и ђаволом и даривање вечнога живота, што је све запечаћено Васкрсењем из мртвих. Тако се ни на пољу Косову није догодио пораз нити ми данас обележавамо пораз. Напротив, обележавамо управо истину о томе да када смо са Христом, увек побеђујемо свако зло, сваки грех, сваку смрт. Притом никада не враћамо за зло злом него увек идемо путем добра, путем Јеванђеља, путем љубави Христове.
И ми, данас овде сабрани, дубоко саосећамо са нашим народом где год он страда, а нарочито са Србима на Косову и Метохији, али и са свим људима који страдају било где на свету, од онога што је могло да се избегне да нема греха у човечанству, као што су, например, ратови и ужаси које они доносе. Исто тако саосећамо и са свима који страдају у великим природним катаклизмама и катастрофама, о којима често, малтене свакодневно, слушамо или читамо.
Нека Господ, молитвама светога кнеза Лазара, свих осталих светих мученика и новомученика и свих Божјих угодника, буде са нама Својом благодаћу и Својом љубављу! На многа и блага лета!ˮ
