У недељу, 21. маја 2023. године, у Саборном храму у Новом Саду, после свете Литургије коју је служио протојереј-ставрофор Милош Весин, уз саслужење братства Саборног храма, Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј се обратио присутном верном народу поводом завршеног редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаног у Храму Светог Саве у Београду од 14. до 20. маја 2023. године:
„Драга браћо и сестре, Христос васкрсе! Јуче је, благодаћу Божјом, завршено овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора на којем су учествовали сви епископи наше свете Цркве. У братској љубави и јединомислију, у жељи да сви што боље послужимо добру наше свете Цркве, сви смо се осврнули ових дана са највећом пажњом, бригом и, рекао бих, и ревношћу на све изазове које наша света Црква има у данашње време. Нећу сада о томе да вам говорим опширније. Ту је, пре свега, питање Косова и Метохије. Сви знамо да силе овога света врше најнечовечнији притисак на наш народ, на нашу земљу, да призна њихову отимачину као закониту и да се ми добровољно одрекнемо и заветне земље, и светињâ, и народа, и свега – што ми не можемо да учинимо макар шта да нам раде. Осврнули смо се и на ову трагедију убистава деце у Београду и нешто старијих младих људи у Младеновцу, у Шумадији, и на сва друга питања која заокупљају нашу Цркву данас. О свему томе, наравно, можете прочитати у два званична саопштења. Она су доступна у свим црквеним средствима извештавања, штампаним и електронским, и где постоје црквене радио-станице такође, али и други медији то преносе – неки у целости и одговорно, неки што краће, а неки уз злонамерне, мрзитељске и крајње неистините коментаре. Али, то је ствар свачије савести. На нама је, као хришћанима, да чујемо шта говори Сабор наше Цркве, јер Црква наша одржава саборе не зато што је једној групи људи потребно да, у оквиру неког чиновничког описа посла, повремено одржи неке састанке, конференције или томе слично. То није Сабор. Сабор постоји само у Цркви. Нема у Цркви конференција. Постоје, наравно, разговори, договори, дијалози, припрема за Сабор, али Сабор је израз самог бића, саме природе Цркве као једне јединствене, која се у исто време зове Саборна или Католичанска. Дакле, сабори постоје зато што је Црква, по природи својој, Саборна – сабира све у једно, расејану децу Божју сабира у једно Тело Христово и, наравно, сабира око Христа и у Христу Духом Светим сву Божју творевину, сву васељену и шире. Није, дакле, Црква Саборна зато што се у њој неки сабори одржавају него се сабори одржавају јер је то сама природа Цркве. Сабори извиру из саборности Цркве, а не обрнуто.
Хвала Богу, ми смо, како смо најбоље знали и умели, извршили своју дужност, своје послушање пред Богом и Црквом, а ја желим само да се захвалим свима вама, јер Сабор није приватни скуп епископâ као личности, као појединаца. У Сабору је присутна, сабрана свеколика наша Црква. Епископ на Сабору не говори само у своје име, најмање у своје име, он увек говори у име своје епархије, своје месне Цркве, а сви заједно у име читаве наше свете Цркве. И зато, колико је Сабор драгоцен за све вернике, толико је за нас, нарочито кад смо сабрани на Сабору, драгоцена молитва све наше духовне деце и све наше браће и сестара по Богу. Зато имамо увек, приметили сте, на богослужењу и додатну молитву за све епископе сабране на Сабору, али и лично у својој молитви, ја сам уверен, да се православни хришћани увек моле и ван Сабора, а поготову за време Сабора. Желим зато да вам захвалим и призовем Божји благослов на све вас.
Нека Бог дâ да, у овим заиста опасним, смутним и тешким временима, благодат Божја и молитве светих сачувају не само наш народ и нашу помесну Цркву него свеколику Саборну или Католичанску Цркву Христову, сав свет и сву Божју творевину. Христос васкрсе!ˮ
